Moj zivot NIJE Svicarska...

U principu, za sve je kriva Svajcarska i moj boravak tamo (mart-maj 2014). I tamo sam svaki slobodan trenutak u cuvanju dece koristila za lutanje I istrazivanje Sankt Gallena I skljocanje… Tamo sam od svoje prve plate i kupila ovaj fotoaparat (Sony cyber shot digital camera 20.1 mpx). O Boze, kako sam bila srecna I ponosna!  Ali tamo sam stvarno lutala, isla sama, snalazila se, i na kombinaciji nemacko-engleskog, uz pomoc ruku, saznavala kako, na primer, stici do vestackog jezera Gubsensee koji je  5-6km udaljen od stana porodice kod koje sam radila. Secam se kako su mi setnje  u stvari nadoknadjivale osecaj neispostovanog dogovora, i kako sam bila ponosna na sebe. 

Deluje zamrseno ali nije :) Ljudi sve lepo objasnili... 

Tu ostala bez daha... pitomo mirno... 

Uprvo taj osecaj sam zelela da izazovem i ovde…  Jeste da Paracin nije St. Gallen i da ulice vecinom poznajem, ali smisao je isti… Dobar deo slobodnog vremena (otprilike 2 sata svakog dana) ja lutam… Lutam poznatim ulicama, kruzim i gazim ih milioniti put. Iskljucim se, umorim, namucim zbog bolova u nogama… Suncane naocare i muzika u usima pomazu! Tako primetim i detalje pored kojih sam prosla puno puta, a do tada ih nisam primetila, zapadnu za oko, oko posalje sliku mozgu i ruke se odmah hvataju za fotoaparat. I tako nastane uspomena!