Letnja lutanja i "Na skriveno te vodim mesto

Kod babe i dede u dvoristu oduvek su bile dve baste… dedina povrtna gde je sadio, brckao, kako su on I baba to zvali, svakakvo povrce, i babina sa prednje strane kuce, pomalo divlja i uvek puna raznolikog cveca i ukrasnog rastinja, jer se baba nikad nije previse zamarala plevljenjem korova nego je tako “terala” bastu na prirodno.

Deda je osim klasicnog povrca: sargarepe, paradajza, krastavaca, luka, a u basti uvek imao i briselski kupus i dzinovske duge tikvice, kupio je i magicne sadnice jabuka cije su reklame obecavale savrsene plodove posle samo 5 godina. Svake godine je sadio i trudio se, to mu je bila preokupacija.

Ne magicne jabuke... obican "Zlatni delises"

Pored rasada povrca svakog proleca je imao zadatak I da kupi tone sadnica petunija, Lepog Jove i muskatli u puno boja, sto je on uz dosta gundjanja i radio, jer “to se ne jede” ali se ipak na kraju se jos i sam vracao i dokupljivao kako ko dobije neku novu boju. Tako su oboje svakog proleca pokretali bastenski projekat, a nase je bilo da se divimo i da hvalimo, i primetimo kad nesto poraste koji centimetar.

Babine "Bombonice"

Kada sam krenula da setam bila sam u jako losoj kondiciji i pocetni plan mi je bio da svakog dana makar odem do njihove kuce, budem malo tamo na svezem vazduhu u dvoristu i vratim se. Uradila sam to jednom i kako od prosle godine ni babe ni dede vise nema, a dvoriste je prazno, ukapirala sam da to i nije bas dobra ideja.