I dalje pocetak... Prva setnja!

Tako je ispalo! Kad sam se odlucila popodne 13. juna ove godine da prosetam nisam nista znala.

Nisam znala da cu to raditi skoro svakog dana  evo vec duze od dva meseca, da cu se toliko "navuci" na osecaj psihickog rasterecenja posle radnog dana i fizickog umora i da cu nastaviti! Setala sam ja i ranije ali iz drugih pobuda, ovo je bilo samo da izadjem... da ne sedim i ne gledam u monitor vise. Govorim o setnji radi setnje ne o odlasku negde sa ciljem da nekoga obidjem ili nesto uradim i kupim i vratim se kuci, to ne racunam!

Kej u Paracinu (uredjeno setaliste uz Crnicu) je otprilike dug 3.13km ukljucujuci obe obale reke i mostove kod stadiona Borac i kod srednjoskolskog centra. Kej sa donje leve strane blize zgradi u kojoj stanujem ima mali neasfaltirani nastavak, stazu koju ljudi uredno koriste kao prilaz i precicu do zgrada u kojima zive... E tu nikad nisam bila  a oduvek me je kopkalo cega tu ima... i kako se vidi reka. Milion puta sam zelela tu da prodjem ali eto nisam... i tog dana spontana odluka je u stvari i odredila cilj mojih lutanja po gradu i odlazenja u krajeve i ulice u kojima nikada nisam zalazila, pored onih standardnih milion puta prospartanih...

Kad sam na nekom nepoznatom mestu  ili onom koje odavno nisam videla  sve mi je interesantno i na svakih par koraka zastajem  da nesto slikam, pa se tako nakupilo se dosta fotografija.

Tako je nastala ideja za album na Facebook-u "Na skriveno te vodim mesto - Paracin edition", a kasnije i za ovaj blog... jer se ispostavilo da mnogo toga u rodjenom gradu nisam videla i obisla.