Baceni kilometri skoro pa u vodu, bacene fotke (ne bespovratno), bacene misli...
Godinu dana u stanju mirovanja, ali apsolutnog. Kapitulacija i povlacenje ni sama ne znam pred cime.
Novembar 2017, budjenje... Budjenje licnog proleca u Novembru, ponovo akcija.
Setnja... fotke, fotke... Za sad akcija nije prestala, ovi redovi su mala siguracija da ne prestane nikad, ako opet malo uspori kao sada, oni su motivacija da se odrzi i ne zapusti.
Pokusacu... moram. Od stanja pre ovoga nema goreg, a od ovog sada ima bolje. Bilo je bolje pre par meseci, ali bice jos bolje opet i opet i opet...
Ovo sam ja... necu da me pojede mrak!
